18.02.2008. Љубомир Т. Девић
Косово и Метохија, колијевка и жвир* Србије
*Жвир – животни вир, чакра
“Истекло је одлагање времена” за Косово и Метохију 10. децембра 2007. и неке наде о мирном рјешењу “изгледа да нема на видику”. Приједлог посланика при УН, Мартија Ахтисарија, о будућности Косова био је пристрасан и због тога није могао проћи у УН. Није био изгласан, не због тога што је Русија ставила вето, него управо зато што је неправедно поступао према једној страни у конфликту. Шиптари су ипак наговијестили да ће једнострано прогласити самосталност, коју ће признати САД и већина држава ЕУ — али не Руска федерација.
Бивши посредници за Босну и Херцеговину Карл Билт и Ричард Холбрук дају искривљену слику ситуације на Балкану. Билт сматра да: “би било добро да је ЕУ могла придобити Русију на једну резолуцију у УН о будућности Косова. Али не иде. Алтернатива за ЕУ, не чинити ништа, гора је.” (Corren.se, 10/12-2007) “Ни на Средњем истоку не можете наћи људе, који се мрзе у толикој мјери колико ови”, каже Холбрук за Косово и Метохију (DN, 10/12-2007). У чије име говори ова господа? Чије су марионете? Билт и Холбрук су стварно лудо одважни, ако стварно вјерују у своје изјаве!
Косово и Метохија може поново да постане трајно жариште немира, али не смијемо дозволити да се историја понавља и да имбецилни политичари воде наш свијет у пропаст. Земље (читајте: САД и ЕУ) не би требале да иду ван оквира УН с обзиром да такве исхитрене одлуке често немају коријен и легитимност. Ризично је занемарити значај Руске федерације, која може односе између Истока и Запада да учини врло затегнутим.
Има доста наде за Косово и Метохију. Политичари Србије изнијели су много позитивних рјешења. Понудили су Шиптарима пуно више од аутономије, али нешто мање од независности. Која друга земља на свијету би била толико предусретљива и широкогрудна? На србској страни чине се многа пожртвовања и свакодневни напори за рјешавање конфликта, али ништа од тога се дознаје у медијима.
Сјајан примјер да се ради нешто конкретно јесте архитекта и урбаниста Војислав Девић из Новог Сада, Србија. Он је предложио више разрађених пројеката између осталих, за будући сакрални комплекс: “The Temple Of All-Christian Meeting And Reconciliation ‘St. John The Baptist'” (енгл.=Храм свехришћанског сусретања и помирења Свети Јован Крститељ), и сада најновији миротворни пројекат: СРБАЛБАНОПОЛИС-АЛБАНСРБОПОЛИС или једноставно — PEACETOWN (енгл.=Град мира). Потенцијално мјесто за изградњу ”Града мира” налазило би се негдје на граници између Србије и Албаније. Неки злонамјерни политичари могли би прогласити Девићев пројекат за утопијски, када са њим на четири језика (на србском, албанском, енглеском и руском) излази преко сајта www.idobravoj.com пред србску, албанску, европску, руску и свјетску јавност. Он то може бити али и не мора, јер подржава добру жељу и праву мјеру за помирењем Срба и Албанаца. У овом моменту то је једини пројекат који не инсистира ни на подјелама ни на статусу Косова и Метохије већ предлаже и омогућава у једном специјално за то планираном урбаном амбијенту суживот различитих у вјери, нацији и култури. Девићев пројекат требао би да добије што већи публицитет зато што:
а) Велики број Албанаца истиче своје блиско сродство с племеном Васојевића у Црној Гори. Има доста упадљивих сличности између њих, поред осталог једноструни гудачки инструменат ”гусле” и крвна освјета. Племе Васојевића заједно с племеном Дробњака су чиста србска племена. Албанци одбацују србску политику владавине, али изгледа да попуштају пред црногорском. Мало чудно поступање с обзиром на то да се Црна Гора рачуна као Спарта Србије (управо као однос између Кипра и Грчке) коју сачињавају, углавном, србска племена.
б) Мексички историчар и археолога Роберто Салинас Прајс тврди одлучно да Албанци (Арбанаси): ”воде своје коријене од словенског (србског) поријекла”.
в) И Арбанаси и Срби тврде да су илирског поријекла. Оба народа сматрају штавише да су романизовани Власи у сродству с њима. Опет, са своје стране, постоји стара легенда код србских Влаха која казује да потичу од два брата, један је био плав а други мрк. Темељ србске нације сачињавају дакле племена плавих Васојевића и мрких Дробњака!
Треба градити а не рушити мостове. Лако је рушити, али веома тешко саградити све поново. Живјеле у најбољој слози братске земље Србија, Црна Гора и Албанија!
(…) This mutual life could be planned and organized in a new city founded especially for that purpose. This city for a new mutual life of the Serbs and the Albanians could be called SERBALBANOPOLIS AND ALBANOSERBPOLIS or simply PEACETOWN.
What else should happen between the Serbs and the Albanians so that they would stop quarrelling, hating, killing each other and fighting for the primacy of who is older on the Balkans, who is more numerous and which country and people Kosovo and Metohija belong to. Do we need a new Balkan war and European conflict which could spread to the whole planet? Who is eager for Serbian and Albanian bloodshed and for whose interests and profits?
Could the unification of the Serbs and the Albanians ever be reached?
Up to now, history has shown that it is not impossible (…)
Извор: http://www.idobravoj.com/srbalb_eng.html
drac Љубомир Т. Девић, канд. фил. н.,
члан Друштва писаца Сконеа и АСЛЕ
Dukatg. 10, S-212 33 Malmö
е-пошта: ljubomir.t.devic@gmail.com
Страна на Фејсбуку: https://www.facebook.com/ljubomir.devic
______________________________________________
Чланак је први пут објављен у Алексиначким вестима, 18.02.2008. године.
